ЈУ Народна библиотека Градишка, у сарадњи са Српским просвјетним и културним друштвом „Просвјета“ Градишка, расписује конкурс за најљепши ћирилични рукопис, под називом
„Језик наш насушни“
Тема конкурса је избор најљепшег ћириличног рукописа, у четири категорије учесника:
1. Млађи основци
2. Старији основци (од шестог до деветог разреда)
3. Средњошколци
4. Остали грађани
Одабрани тeкст је потребно преписати писаним, ћириличним рукописом (на једној страници бијелог папира, без видљивих линија, формат А4, хемијском оловком или наливпером, плаве или црне боје, те на полеђини папира подаци о аутору рукописа).
Један учесник може учествовати са једним радом.
Конкурс је отворен од 27. јануара 2024. године до 1. марта 2024. године.
Радове слати до 1. марта 2024. године на адресу:
ЈУ Народна библиотека Градишка
М. Г. Николајевича 22
78400 Градишка
Република Српска
Радови се могу и лично доставити у просторије библиотеке (зграда Црвеног крста), са назнаком
„за конкурс Језик наш насушни“.
Награде се додјељују за по три рада, у четири категорије.
Награђени учесници ће бити позвани да учествују у завршној манифестацији, која ће се одржати 15. марта 2024. године, у просторијама библиотеке, у 12.00 часова.
ЈУ Народна библиотека ће равноправно прихватити пристигле радове свих учесника.
TEКСТ
„Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Када год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.
Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена, као за човјека трен или два. Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.“
