Народна библиотека Градишка издваја се из Народног универзитета 1. јануара 1980. године. Тада улази у састав Дома културе. Први директор Дома културе, па према томе и одјељења библиотеке био је Небојша Иваштанин. У библиотеци на основним пословима библиотекарске дјелатности тада раде Радосава Бурић, Саша Поткоњак и Вучковић Радоје, док су административно-рачуноводствени послови, те чишћење и одржавање вршени у саставу заједничких служби Дома културе. По одласку Радосаве Бурић у пензију на рад у библиотеку долази Мирјана Раца и ради краће вријеме. У међувремену  мијењају се челни људи Дома културе, тј. библиотеке.

Вођена је политика масовности , па су се набављале веће количине књига које су спадале у обавезну школску лектиру. Школске библиотеке биле су неразвијене, па је растао број чланова из реда ученика. Неколико година, ради се о осамдесетим годинама, уписивало се готово 3.000 читалаца. Та масовност била је дио званичне политике, али је имала своју озбиљну посљедицу; није било довољно оних књига које су биле у елитном разреду издаваштва.

Драматичне су биле посљедице ратних збивања. Велики број књига није враћен, а није било никаквих могућности да се утиче на њихов поврат. Погоршали су се и радни увјети. Довољно је рећи да годинама није било гријања, па се знало десити да температура у просторијама буде испод нуле.

На крају посљедњег рата 1994. године библиотека се издвојила из састава Дома културе и организовала као самостална јавна установа. Први вршилац дужности директора библиотеке је био Боро Јовановић, а затим Радо Димитријевић који је ту функцију вршио до половине 2001. године.

У претходном сумарном прегледу историје наше библиотеке нисмо међутим говорили о томе колико она  задовољава опште услове библиотекарства. Наиме, библиотеке општег типа посједују одређену анатомску структуру: позајмно одјељење, стручно одјељење са читаоницом, дјечије одјељење и завичајну збирку. Сав досадашњи рад градишке библиотеке (ради се о десетљећима рада) одвијао се у само једној, највише двије просторије. Све књиге које би по спецификацији требале спадати у ова претходно набројана одјељења, биле су у само једној просторији. То значи да је умни напор људи који су тада радили у библиотеци био изузетно велики, јер се морало памтити гдје се све налазе те хиљаде књига. Више је менталног напора требало уложити библиотекару да би одржао рад библиотеке тј. да би библиотека имала своју функцију, него што је то било потребно било ком студенту на било којој групи друштвених наука. Радило се о хиљадама наслова и хиљадама аутора. Посебна тешкоћа биле су књиге приповједака, јер се морало меморисати и наслове приповједака. Збирке поезије су додатно отежавале рад библиотекара због истих разлога.

Ово пишемо у јулу 2002. године и тек у ове дане имамо издвојена одјељења, али се и данас дјечије одјељење и завичајна збирка налазе у једној просторији. Морам истаћи посебан радни напор садашњих радника библиотеке, који су згомилане књиге у једној просторији издвојили и класификовали по свим библиотечким правилима. Тај  посао је  онај фундаментални рад који ће омогућити да се у наредном периоду у библиотеци ради стручно и ефикасно.