Градишка је крајем деветнаестог, а нарочито почетком двадесетог вијека, до почетка рата 1941. године, имала богат просвјетни и културни живот. По казивању академика др Васе Чубриловића било је 4о студената (вјероватно су убројани и ђаци) на школовању у другим срединама. У наведеном времену Градишка је имала више интелигенције од било које друге вароши њезине величине у Босанској крајини. Због тога је Градишка прије првог свјетског рата називана често „Мали Београд“.
Први зачеци библиотекарства у то вријеме биле су читаонице, па се може претпоставити да је и Градишка тада имала читаоницу. Међутим, стална књижница у Градишци је почела с радом у оквиру Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“. Послије завршетка рата и стварања нове државе, године 1921. оснива се књижница у Ламинцима, а 1924. и у Драгељима. Може се претпоставити да су уз књижнице радиле и читаонице. Из материјала којима располажемо писаним за потребе Врбаске бановине из 1931. године у Градишци је тада постојала Народна књижница са 600 књига која је знатно раније основана, те Народна читаоница са књигама Српске земљорадничке задруге (вјероватно је читаоница била смјештена у просторије наведене задруге). Постојала је и Књижница Скаутског (извиђачког) друштва „Планинац“ са 52 књиге, а новине и часописи су се, како стоји у наведеним материјалима, наручивали од уличних колпортера.
Подаци који се односе на материјал упућен Врбаској бановини односе се само на општину Градишка (град и ужу околину) у оквиру градишког среза. Зна се засигурно да је у то вријеме постојала и читаоница у општини Турјак, а вјероватно и у општини Горњи Подградци, општини Топола, те у неким другим општинама среза, а радиле су и читаонице у Ламинцима и Драгељима. Сигурно се и број књига у Народној књижници повећавао.
Рад Народне књижнице са остатком прикупљених књига почиње убрзо послије завршетка рата под називом Народна библиотека Градишка. Након извјесног времена Библиотека је добила и првог сталног запосленог библиотекара, био је то учитељ Драго Веиновић.
Библиотека је почела с радом у кући градишке трговачке породице Калафатић (у кругу данашње старе Робне куће), а затим је убрзо премјештена у зграду Радничког дома (зграда код католичке цркве). Након неколико година рада у наведеном дому, Библиотека пресељава у просторије у којима је прије рата била продавница „Бата“ касније „Борово“, а зграда се налазила преко улице „Инине“ бензинске пумпе. Након извјесног времена Библиотека поново сели у зграду без спратова, гдје се данас налази мало паркиралиште аутомобила код Савског моста, а уз њу је радила и читаоница. Из тог простора Библиотека се измјешта 1963. године у стари ватрогасни дом, а одатле након двије године у Фискултурни дом – у двије просторије до ријеке Саве. Године 1968. Библиотека пресељава у просторије Ђачког дома „Лепа Радић“ у којој је био те године смјештен и Народни универзитет Градишка коме је Библиотека интеграцијом припојена 1. јула 1964. године.
Библиотека је од почетка рада послије рата била самостална установа до 14.12.1959.године, а онда је рјешењем Скупштине општине Босанска Градишка, припојена Народном универзизету у чијем је саставу била око годину дана, па се опет издвојила и била самостална до наведеног датума њезиног поновног припајања Универзитету.
Године 1965. док је Библиотека била смјештена у Фискултурном дому, имала је у књижном фонду 7.924 књиге и учлањених 475 читалаца. Уз њу је била и читаоница у коју је стизало више новина и часописа.
За 1966. годину нису се могли пронаћи подаци о броју књига у књижном фонду, а ни број уписаних читалаца. Може се ипак претпоставити да се број књига и читалаца није битно промијенио, што показују подаци за наредне године.
Године 1967. у Библиотеку су била учлањена 334 читаоца, а издате су на читање 3.174 књиге. Те године постојала су два истурена одјељења Библиотеке и то у Новој Тополи и у Ровинама.Године1968. учлањено је било 312 читалаца, а подигнуте 3.852 књига. Наредне 1969. године било је учлањено 640 читалаца, издато на читање 7.704 књиге, док је књижни фонд Библиотеке износио 10.000 примјерака.
У наредних десетак година библиотекарство се развијало брже него у претходном периоду. Године 1970. Библиотека је и даље радила у простору бившег ђачког дома у једној просторији површине 40 квадратних метара без читаонице. Број књига се, по отпису расходованих , кретао као и претходне године, незнатно више од 10.000 примјерака. Иако без читаонице примала је више листова, часописа и других публикација. Имала је 537 учлањених читалаца, а издала је на читање 5.347 књига. Ове године покренут је и рад покретних библиотека, а радило се тако што су књиге , углавном, подизали учитељи и давали на читање сеоском становништву. У овом су се нарочито истицали учитељи у селима Бистрица, Јелићи, Миљевићи… У 1971. години у ову Библиотеку је било учлањено 415 читалаца , подигнуто је 3.130 књига, а књижни фонд је износио 11.500 књига. Године 1972. било је учлањено 313 читалаца, а прочитано је 3.600 књига, од тога 340 стручних књига, а остало је била белетристика. Књижни фонд је износио 13.146 књига,а примано је 18 различитих новина, часописа и стручних публикација. Године 1973. библиотека је имала у свом фонду око 14.000 књига и 554 учлањена читаоца који су подигли на читање 9.068 књига.
Нарочито значајна за Библиотеку била је 1974. година. Те године је имала значајан успон у ширењу , набавци књига , повећању броја читалаца и броја кориштених књига. Почетком октобра отворено је одјељење у Ораховој и набављено нових 3.500 књига, па је укупни књижни фонд износио 17.886 књига, од тога 2.000 у Ораховој. Број уписаних читалаца износио је 870, од тога 200 у Ораховој, а подигнуто је на читање око 13.000 књига. Те године је престао рад покретних библиотека, јер су се значајније снабдјеле књигама школске библиотеке у подручним основним школама.
Године 1975. књижни фонд је износио око 18.900 примјерака, а набављено је нових 1.100 примјерака. Те године 1. новембра отворено је одјељење у Горњим Подградцима, а почело је да ради са фондом од 170 књига. Такође је од 1. децембра почео радити и библиотечки пункт у селу Јурковица. Било је укупно у граду и подручним одјељењина Библиотеке учлањено 892 читаоца, а подигнуто на читање збирно 16.150 књига.
Наредне 1976. године укупан књижни фонд је износио 19.400 књига, а набављено је нових 500 примјерака. У структури фонда било је: дјечије књижевности 4.900 књига, за одрасле 13.432 књига белетристике и 1.068 књига стручне литературе. У току године у Библиотеку је било учлањено збирно посматрано 1.224 читаоца, а подигнуто на читање 17.338 књига. Од тога у Градишци је 820 читалаца подигло на читање 14.890 књига, у Орахови 126 читалаца је користило 1.256 књига,а у Г. Подградцима 158 читалаца позајмило је на читање 482 књиге. Ове године отворено је и одјељење у Новој Тополи гдје је уписано 118 читалаца и подигнуто на читање 708 књига. У подручним одјељењима те године примани су дневни листови „Политика“ и „Ослобођење“ и недјељни лист „Свијет Сарајево“, а у Градишци 16 различитих листова, часописа и публикација. Године 1977. отворено је и одјељење у Дубравама. У овој години Библиотека је имала укупно 21.200 књига и 1.818 читалаца.
Године 1978. у библиотечком фонду који је кориштен у градској библиотеци и одјељењима на терену било је укупно 22.500 књига и 1850 учлањених читалаца. Остали подаци се крећу у нивоу претходних година.
Број набављених књига посљедњих година, како се види, значајно се повећавао. Томе је допринијела и препорука Уједињених нација да „на сваког становника би требала по једна књига“ у свакој средини гдје постоји јавна библиотека, а то значи да је прије више од двадесет година, да би се извршила ова препорука, на подручју општине Градишка библиотечки фонд јавне библиотеке требао имати више од 60.000 књига, а он је и данас далеко од тога.
Првог јануара 1979. године Библиотека се одваја од Народног универзитета Градишка и прелази у састав и надлежност новоосноиване радне организације – Дома културе Градишка.Како је већ речено, први послијератни библиотекар у градишкој библиотеци је био учитељ Драго Веиновић, а радио је с пуним радним временом почетком педесетих година до краја 1958.године. С њим је нешто мање од годину дана 1958. године радио и свршени гимназијалац Сеад Меданхоџић, касније магистар фармације. Почетком септембра 1958. године у Библиотеку се запошљава свршени гимназијалац Вељко Суботић, касније професор географије и ради до 1971. године. Од почетка 1959.године ради сам, а од 1963. до 1965. с њим ради Велинка Беговић . Око годину дана са Суботићем (1962) ради и Олга Хинзберг, учитељица, а почетком седамдесетих (око 7 мјесеци) и учитељица Регина-Гина Марушић Лисица. Од 1972. године у библиотеци ради наставница Радосава Бурић и од 1974. године Јевросима – Саша Поткоњак, свршени гимназијалац. Бурић и Поткоњак настављају рад и послије издвајања Библиотеке из Универзитета.
Званично први директор Библиотеке био је годину дана у првој интеграцији с Универзитетом директор Народног универзитета Градишка , професор Милутин Вујић. До тада радник Библиотеке је руководио Библиотеком. Новом интеграцијом с Универзитетом директор је до краја 1965. године био Бошко Беговић, наставник, а затим вршилац дужности директора Универзитета неколико мјесеци Мирко Роквић. Од 1.децембра 1966. године до 1.јануара 1979. године директор Универзитета, а тиме и Библиотеке као радне јединице Универзитета је Цвјетко Буловић, који је 1962. године био њен хонорарни управник.
